­

Arena (30. Deo)

Tog utorka, ljudi su bojažljivo izašli iz svojih domova gledajući u nebo i plašeći se pada još jedne granate. Vazdušna opasnost je prestala, a sa njom kao da se i razvedrilo i sve je oživelo. Ljudi nisu još dugo znali da je to bila i zadnja vazdušna opasnost, da je rat gotov i da su dobri momci pobedili. Bar se tako pričalo na radiju. […]

By |June 9th, 2015|Priča|1 Comment

Arena (29. deo)

Pošto je otišao u sobu sa kovertom u ruci, oslabljen od jedne rečenice koju je pročitao samo par minuta ranije, Orek je seo na krevet i zagledao se kroz prozor. Nije znao zašto, ali bilo mu je jasno da će ta rečenica da ga prati dugo vremena. Daleko od toga da je pomišljao da se […]

By |April 29th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (28. deo)

Nebo se spuštalo uz narandžastu zavesu, topli povetarac duvkao je uobičajno čisto da podseti da je tu a deca su se igrala po ulicama i njihov smeh je ispunjavao svaki asfaltirani ćošak. Prošlo je već 7 meseci, tačno 7, od kada je Orek izašao iz bolnice onog dana. Može se reći da se dosta stvari promenilo…

“Zdravo komšija, kako je? Kako je mama danas?” – upitao je čikica sa brkovima mladića koji se vraćao iz prodavnice, sa punim rukama kesa.

“Dobar dan čika Teklope, mama je odlično, hvala na pitanju. Kako ste vi? Kako ide posao?” – odgovorio je Orek i nastavio da se kreće u svom pravcu, ne očekivajući npredugačak odgovor. I zaista, čikica je odmahnuo rukom pokazujući svoje neizmerno iskustvo, okrenuo mu leđa i pošao ka ulazu trošne kuće. […]

By |March 30th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (27. deo)

Jutra su tada još bila svetla, prijatna, neutralni vetar je duvao dosta retko i bio bi prijatan više nego što je skidao kožu sa kostiju. Ljudi su se smejali, ne previše ali dovoljno da ne pokvare lepa jutra.

Init se probudila sa prvim zrakom sunca, ali ono nije imalo veze sa prekidom sna. Otvorila je preteške oči, protrljala ih i onda se pridigla u sedeći položaj. […]

By |March 18th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (26. deo)

Mutna slika se bistrila previše sporo u odnosu na Orekove želje i on je jako treptao ne bi li ubrzao taj proces. Čeoni deo glave ga je tupo i jako boleo i on oseti kako ima upalu facijalnih mišića od silnog mrštenja. Sada je mogao da vidi da je plafon beo, kao i da na sebi ima beli prekrivač. Čuli su se glasovi u pozadini.

“Dobar dan, kako ste danas mladiću?” – začu se grub muški glas levo od Oreka i on okrete glavu i pogleda, ali ne vide ništa osim sevanja pred očima od bola.

“Sve je mutno. Gde sam?” – panično odgovori Orek i pokuša da skine prekrivač sa sebe. […]

By |March 4th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (25. deo)

Krošnje su gusto kao puter sakrivale nebo, koje je bilo svetlo plavo. Miris pomešanog bilja, polena i sveže zemlje blago je opijao a u neposrednoj blizini bi se čuo po neki zec kako preskače prepreke.  Bilo je i toplije nego kod zidina, a i zemlja je bila prijatnija za sedeti. Osim zvuka prirode čuli su se i glasovi.

Selop je povremeno otvarao oči samo da bi ih ponovo zatvorio od bola, a tada su mu se vraćala sećanja. Init i on kako šetaju obalom u svojim zaljubljenim danima, njegova prosidba, kunova prva reč. Dok ga je Elegancija vukao po zemlji želeo je da momenti sećanja zauvek traju, iako ih je između ostalog izazivala i bol. Pitao se da li je neke stvari izmislio da bi se osetio bolje i kako je došlo do toga da ošine svoju ženu po licu prvi put, kada je postao takva osoba. Za divno čudo osećao se kristalno čisto i ravnodušno u odnosu na to gde se nalazi, iako nije jeo ni pio ko zna koliko. Sve je bilo divno. […]

By |February 3rd, 2015|Priča|0 Comments

Arena (24. deo)

Duga i prljava ulica je vodila Oreka kući i terala ga da se zamisli, on je zabacivao glavu i gledao u nebo pa bi onda odmerio deo puta ispred sebe kao da postoje prepreke koje mora da zaobiđe. Bio je umoran, vraćao se sa posla i jedva je čekao da se sruši u krevet. Napolju je bilo prijatno za šetnju.

Padala mu je na pamet misao: Da li je to najviše što postoji u životu? Radiš, ideš u školu, onda završiš školu pa radiš, imaš ženu i decu, i na kraju umreš? Da li je to smisao? […]

By |January 29th, 2015|Priča|0 Comments

Arena 23. deo

Mekana plava kosa dizala se i spuštala zajedno sa dečačkim energičnim nogama, bez ikakvog reda i smisla. Kun je utrčao u kuću sa slatkišem u ruci, bacio se na fotelju i posvetio mu maksimalnu pažnju. Bio je to prvi poklon od para koje je zaradio njegov brat, noseći novine i pomagajući komšijama sa raspremanjem podruma. Majka mu je pre par godina pričala o njegovom ocu, koji je radio isto to kako bi imao za džeparac. Izgleda da vreme teče u okviru jednog ponavljajućeg ciklusa. […]

By |January 26th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (22. deo)

Prašnjave korice se zaklopiše pod naletom vetra punog prašine i Selop se trže kao da mu je dat znak da je čitanje gotovo. Pogledao je u mrtvog pisca, pa u njegovo delo u svojim rukama i sa sažaljenjem vratio notes u torbu. Ruke su mu počivale na kolenima i on oseti umor, duševni kao i telesni.

Sada je znao da ne može da se vrati i da mora da nađe Arenu, ništa osim toga nije uzimao u obzir. Da li će uspeti ili će poludeti? Stavio je glavu u ruke i snažno protrljao oči i obraze dok su se neprijatne misli taložile u obrasloj glavi. Sve veća unutrašnja buka terala ga je da se pokrene, da učini nešto, da napravi promaju. Šta ako ne uspe da se vrati? Oko njega su se nalazile iste one tezge sa jednobojnim bledim istrošenim prostirkama koje su ih štitile od sunca, a tek poneki vetrić bi živim bićima stavjao do znanja da vreme još uvek teče. Zidovi su počeli da ulivaju strah i asocirali na zarobljeništvo više nego na utočište. […]

By |January 16th, 2015|Priča|0 Comments

Arena (21. deo)

“Ko god da pročita ovo neka se okrene i beži ka granici sa živim svetom. Sve na šta sam naišao u ovoj pustari u poslednjih mesec i po dana je mrtvo, a sve što sam video da se kreće je bilo daleko od mene.

Jutro je, hladno kao i obično. Sve češće mi se dešava da vidim kako me neko prati, sumnjam da gubim razum. Možda je zbog toga što nisam ni sa kim progovorio dva i po meseca, a možda je i od gladi. Sramota me je. Žalim što nisam ostao kod kuće iako mi je Akona govorila da je pametno da probam. Nisam ja za ovo, ljudi koji ovde dođu ne smeju da imaju išta što mogu da izgube, tada je najveća snaga u čoveku. […]

By |January 9th, 2015|Priča|0 Comments

Powered by themekiller.com